"Devojčica sa šibicama", "Princeza na zrnu graška", Olovni vojnik" i "Mala sirena" samo su neke od najpoznatijih bajki Hansa Kristijana Andersena. Ukupno je napisao oko 160 bajki i priča, koje su objavljene u 8 zbirki u periodu od 1835. do 1848. godine, a prevedene su na više od 120 jezika.
Mnoge njegove priče pretvorile su se u predstave, filmove, mjuzikle, pa čak i inspirisale popularne animirane filmove i likove poput Ariel. Andersenove bajke danas su deo svetske književnosti.
Inspirisani tradicionalnim skandinavskim, nemačkim i grčkim pričama, od antičkih vremena do srednjeg veka, bajke, stvarni slučajevi i prirodni fenomeni podsticali su njegovu maštu. Maestralno je tkao razne materijale i uticaje da napiše bajke koje danas poznajemo. Ali jedan od najpopularnijih pripovedača priča, koji je rođen u veoma siromašnoj porodici 1805. godine, nije samo pisao bajke. Veoma malo ljudi zna da je Andersen takođe pisao pesme, drame, romane i putopise i da je bio veoma talentovan umetnik. Ispod je lista bajki i priča HK Andersna uz koje su generacije dece odrastale vekovima.
Bajke
Biografija i rad
Rodom iz Danske, Hans Kristijan Andersen jedan je od besmrtnika svetske književnosti. Bajke koje je napisao nisu slične nijednoj od ranije objavljenih priča. Olovni vojnik", "Snežna kraljica", "Svinja" i "Slavuj" samo su neke od popularnih bajki koje su sada uključene kao obavezno čitanje u školama.
Hans Kristijan Andersen rođen je u Odensu 2. aprila 1805. godine u jednosobnoj kući (danas: Muzej Hans Kristijan Andersen) u ulici Hans Jensens Strӕde 43-45 i ovde je kratko živeo od 1805 - 1807. 1807. godine Hans Kristijan i njegova porodica preselili su se u drugu kuću, u Munkemøllestrӕde 3-5 u Odensu, gde je živeo od 1807. do 1819. godine i gde je proveo svoje detinjstvo.
Kada je imao 11 godina, otac mu je umro i praktično je ostao sam. U školu je išao samo u intervalima i većinu vremena provodio čitajući priče, a ne lekcije koje je naučio u školi. Kako se svega vrlo lako sećao, naučio je neke lekcije slušajući dečaka komšiju koji je imao naviku da uči naglas. Sećao se i recitovao drame svima koji bi slušali i imitirali baletane, akrobate ili pantomiste.
Da bi tome stala na kraj, majka ga je odvela prvo do tkalje, zatim do duvandžije i na kraju do krojača da stekne znanje za majstora. Hans Kristijan je znao da ta zanimanja nisu za njega. Jedino što ga je zanimalo su pozorište, knjige i priče. Kada je imao 14 godina, odlučio je da ode u Kopenhagen.
Usledile su tri gorke godine siromaštva. Hans Kristijan je zaradio veoma malo novca pevajući u dečačkom horu Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu dok mu se glas nije promenio. Pokušao je da glumi i pridruži se baletu, ali nespretnost ga je sprečila da napreduje u ovoj karijeri. Pokušao je da radi rukama, ali ni to nije mogao. Sve što je mogao je da se vrati kući i prizna poraz.
Konačno, kada je imao 17 godina, Andersen je privukao pažnju kancelara Jonasa Kolinsa, direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu. Kolin je pročitao Andersenovu predstavu i video da ima talenat. Dobio je novac od kralja Fridriha VI za Andersenovo obrazovanje i poslao ga u školu u blizini Kopenhagena. Prvo u Slagelsu, a kasnije u Elsinoru (Helsingør). Njegov učitelj Meisling, ogorčen čovek, ophodio se prema njemu grubo, rugajući mu se zbog ambicije da postane pisac. Konačno, Kolin je preuzeo odgovornost za mladog Andersena i sredio da studira kod privatnog učitelja u Kopenhagenu. 1828. godine, kada je imao 23 godine, Andersen je položio prijemne ispite na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Sledeće godine Andersen je izradio ono što se smatra njegovim prvim važnim književnim delom, Fodrejse fra Holmens Kanal do Østpinten af Amager, fantastičnu priču u stilu nemačkog romantičarskog pisca ETA Hoffmann. Ovo samostalno delo je odmah postiglo veliki uspeh. Zatim se okrenuo dramskom pisanju. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, postigao je priznanje za svoje delo Mulato, predstavu koja prikazuje zla ropstva. Pozorište, međutim, nije trebalo da postane njegovo polje i Andersen je dugo bio viđen pre svega kao romanopisac. Većina njegovih romana je autobiografska; među najpoznatijima su Improvisatoren, SZ (danska romansa) i Kun en spillemand (prevod: Samo guslar).
1833. kralj mu je pružio novčanu pomoć za putovanja i tako je Andersen proveo 16 meseci lutajući Nemačkom, Francuskom, Švajcarskom i voljenom Italijom. Pisao je drame, romane i putopisne utiske. U periodu od 1831. do 1873. bio je na 30 putovanja u druge zemlje.
1835. objavio je "Bajke za decu" sa četiri pripovetke, a oni koji su čitali priče želeli su još, pa je Andersen objavio 168 ili 169 bajki. Priče je pisao baš onako kako bi ih pričao. Ove kolekcije su otvorile novi put i u stilu i u sadržaju. Pravi inovator u svojoj metodi pripovedanja, Andersen je koristio idiome i konstrukcije govornog jezika, prekidajući tako književnu tradiciju. Dok neke od njegovih priča pokazuju optimistično verovanje u konačni trijumf dobrote i lepote (npr. "Snežna kraljica!), druge su duboko pesimistične i završavaju se nesrećno. Zaista, jedan od razloga Andersenove velike privlačnosti i za decu i za odrasle je taj što se nije plašio da uvede osećanja i ideje koje su bile izvan detetovog neposrednog razumevanja, ali je i dalje ostao u kontaktu sa detetovom perspektivom. Kombinovao je svoje prirodne pripovedačke sposobnosti i veliku maštovitu moć sa univerzalnim elementima narodne legende da bi npisao čitav niz bajki koje se odnose na mnoge kulture.
Iako se nikada nije ženio i nije imao svoje dece, najbolje je tumačio prirodu dece. Hans Kristijan Andersen umro je 4. avgusta 1875.