Kad bi dobili zadatak da navedete barem pet bajki najpoznaijih autora bajki i priča za decu braće Grim, verujemo da bi to napravili ko iz šale, ali, pitanje je koliko dobro znate srpske narodne bajke? Da li biste znali da nabrojite barem tri?
Bajke postoje da nikad ne zaboravimo da maštamo o nemogućem (ili mogućem). Bitne su i od velike važnosti i roditeljima i deci. Roditeljima - da ne zaborave šta je najvrednije u životu, a deci - da bi bolje razumela svet oko sebe. Čudne i uzbudljive priče uvek nas vraćaju u detinjstvo i podsećaju da nikad ne odustanemo od svojih snova.
Donosimo vam neke od najlepših srpskih narodnih bajki i pripovetki koje ste možda i čuli, ali niste znali da pripadaju srpskoj literaturi.
Dobrodošli u svet čudesnih i najlepših srpskih narodnih bajki i priča koje predstavljaju najvrednije nasleđe.
Bajke
Bajke Vuka Karadžića
- Aždaja i carev sin
- Biberče
- Čardak ni na nebu ni na zemlji
- Ćela
- Devojka brža od konja
- Devojka cara nadmudrila
- Đavo i njegov šegrt
- Ero s onoga svijeta
- Tri jegulje
- Tri prstena
- Zlatna jabuka i devet paunica
- Zlatoruni ovan
O srpskim narodnim bajkama
Pričanje priča već je vekovima glavni oblik zabave među većinom naroda sveta. Pretpostavlja se da su bajke osnovni oblik literature, oblik koji se može studirati i na svetskoj osnovi. Glavna svrha pričanje priča je prenošenje utilitarističkih, edukacijskih ili verskih, istorijskih i narodnih priča s kolena na koleno, na potomstvo.
Da bi u potpunosti razumeli srpske narodne priče, moramo da znamo narod, tradicije, istoriju Srbije. Moramo da znamo priču o vekovima borbe, svađa i ropstva, plemenitu žrtvu života i neuporedivih herojskih dela, a sve za ljubav prema slobodi i otadžbini.
U srpskim narodnim bajkama možemo primetiti nemoguće i nerealne događaje, a pored ljudi uvek su u događanja upletena i čudesna (natprirodna) bića: začarane princeze, vile, veštice, čarobnjaci, patuljci, divovi, zmajevi. Delovi prirode ili predmeti dobivaju neobične osobine, pa tako možemo upoznati čudesne životinje koje misle kao ljudi i mogu da govore, čarobna vrela i životvornu vodu koja umrle vraća u život.
Po fabuli, srpske narodne bajke se ne vežu za neka vremena ili mesto i prepune su praiskonskih slika jer ih je vekovima pričala mašta srpskog naroda i u njih utkala iskonsku, živu, srpsku narodbu fantaziju, pa se tako mašta okreće zlatnim jabukama, devojci koja je brža od konja, spuštamo se sa đavolom u morske dubine, pa čas do čardaka koji se ne nalazi ni na nebu ni na zemlji. Mašta seče i aždaju na jezeru ili se penje do oblaka da bi bila bliže zmajevima.
U mašti srpskih narodnih bajki nalaze se fantastična previranja. Majka se pretvara u kravu, devojka paunica doleti momku u zagrljaj pa se ljubi s njim do zore. Ali i obrta gde careva ćerka postane ovca, a čobanin car.
Likovi u bajkama imaju moći - na konju sa krilima jaše krilat čovek, a nepreglednim poljima mašte trče i neobične devojke.
Najpoznatije srpske narodne bajke svakako su Aždaja i carev sin, Međedović, Đavo i njegov šegrt, Baš čelik i Biberče, a i dan danas dok ih čitamo, u njima možemo da primetimo mitsku, pagansku, iskonsku i drevnu maštu karakterističnu za srpski narod koji je zapravo i autor ovih bajki.