Jednom davno živeo je princ koji je želeo da se oženi princezom; ali morala je da bude prava pravcata princeza. Putovao je po celom svetu da bi je pronašao, ali nigde nije mogao da pronađe ono što je tražio. Našao je puno princeza, ali bilo mu je teško da dokuči jesu li prave ili ne. Uvek mu je nešto smetalo, nešto što nije bilo kako treba. Tako se svaki put vraćao kući tužan jer je zaista želeo da ima pravu princezu.
Jedno veče udarilo je strašno nevreme; grmelo je i sevalo, a kiša je pljuštala. Iznenada je neko zakucao na kapiju grada i stari kralj je otišao da ih otvori.
Pred gradskom kapijom stajala je princeza. Bože, kakav je to bio pljusak! Voda joj je curila sa kose i odeće; sve u cipele, pa van njih – i kaže da je prava princeza.
„Pa, saznaćemo uskoro“, pomislila je stara kraljica. Ali nije rekla ništa, već je samo ušla u spavaću sobu, skinula svu posteljinu sa kreveta i stavila grašak na dno kreveta; a onda je uzela dvadeset dušeka i položila ih na zrno graška, a na njih još dvadeset ćebadi od guščjeg perja. Tu je trebalo da princeza spava celu noć. Ujutro kad se probudila su je pitali kako je spavala.
„O, grozno, jako loše!“ rekla je. „Celu noć nisam ni oka sklopila. Ko zna šta je bilo u tom krevetu, ali ja sam ležala na nečem tvrdom pa sam sad modra po celom telu. Užasno, kažem vam!“
A onda su kraljica i kralj videli da je prava princeza jer je grašak osetila i kroz dvadeset dušeka i dvadeset ćebadi. Samo prava pravcata princeza može da bude tako osetljiva.
Tada ju je princ uzeo za svoju ženu, jer je sada znao da ima pravu pravcatu princezu; a grašak su odneli u muzej gde se i sada može pogledati, ako ga neko nije ukrao.
Eto, to je bila prava bajka!
Autor: Hans Kristijan Andersen, Prevod: Filip Višić
Copyright: Informativka d.o.o., Godina izdanja: 2021.
Izvor: Lektire.rs