Crvenkapa original priča, Braća Grim

Priča može da sadržava nasilne, agresivne ili neprikladne elemente u radnji. Roditeljima se savetuje da prvo pročitaju bajku da bi utvrdili da li je primerena uzrastu deteta, jer postoji mogućnost da je dete osetljivo na takve teme. Klikni za blažu verziju >>

Nekad davno je živela jedna mala, simpatična devojčica, koju bi svi voleli čim bi je videli. Najviše ju je volela njena baka, koja nije znala da joj udovolji i zato joj je često davala poklone. Jednom joj je poklonila malu kapu napravljenu od crvenog baršuna. Pošto joj se kapa toliko svidela i nosila ju je celo vreme, svi su je zvali "Crvenkapa".

Jednog dana, majka joj je rekla: "Hajde, Crvenkapo. Evo ti torta i flaša vina. Odnesi ih svojoj baki. Bolesna je i slaba, a to će da joj pomogne da se oseća bolje. Požuri pre nego što se ohladi i prenesi joj pozdrave. Budi dobra, ponašaj se učitivo i ne skreći sa staze ili ćeš da padneš i razbiješ flašu, a onda bolesnoj baki neće ostati ništa. Kad uđeš u njenu sobu, ne zaboravi da joj poželiš "dobro jutro" i nemoj da zaviruješ u svaki kut sobe pre nego šta lepo pozdraviš."

"Ja ću da se pobrinem za sve", rekla je mala Crvenkapa svojoj majci pomažući joj da se brine za svoju bolesnu baku.

Baka je živela u šumi, dve i po milje od sela, a tek nakon što je Crvenkapa ušla u šumu, srela je vuka. Mala Crvenkapa nije znala da je vuk zao, pa ga se uopšte nije bojala.

"Dobar dan, Crvenkapo", rekao je vuk.
"Hvala ti, veoma si ljubazan, dobar dan i tebi."
"Kuda ideš tako rano, Crvenkapo?"
"Kod bake."
"Šta imaš u svojoj korpi?"
"Tortu i vino. Majka ju je juče ispekla za bolesnu baku da bi brže ozdravila."
"Gde živi tvoja baka, Crvenkapo?"
"Dobre dve i po milje dublje u šumi. Njena kuća stoji ispod tri velika hrasta, a plodovi su rasuti širom po zemlji. Sigurno to znaš!" - odgovori mu Crvenkapa.

Vuk je u sebi pomislio da je Crvenkapa veoma nežno mlado biće i da će sigurno da bude boljeg ukusa od starice. "Moram da delujem lukavo da bi uhvatio obe." Kratko je vreme šetao šumom kraj Crvenkape, a zatim rekao: "Pogledaj mala Crvenkapo kako je cveće ovde prelepo. Zašto ne razgledaš malo oko sebe? Čini mi se da odavde ne čuješ kako ptice prelepo pevaju. Hodaš ozbiljno kao da ideš u školu, dok je sve ostalo u šumi lepše."

Mala Crvenkapa je podigla pogled i kad je videla sunčeve zrake da plešu kroz stabla tu i tamo, gde prelepo cveće raste svuda, pomislila je da bi mogla da ponese baki buket svežeg cveća. "Sigurno će je razveseliti. Još je rano, neću zakasniti". Potrčala je sa staze u šumu da potraži i sakupi cveće. I kad god bi odabrala jedan, pomislila je da je videla još lepši cvet, pa je tako trčala dublje i dublje u šumu.

U međuvremenu, vuk je potrčao pravo do bakine kuće i pokucao na vrata.

"Ko je?", pitala je baka.
"Crvenkapa", odgovori vuk. "Donosim ti tortu i vino. Otvori mi vrata."
"Molim te uđi sama", doviknula je baka, "preslaba sam i ne mogu ustati."

Vuk je stisnuo bravu, vrata su se otvorila i bez reči je otišao ravno u bakinu sobu i pojeo je. Zatim je obukao njenu spavaćicu i noćnu kapu, legao u njen krevet i navukao zavese.

Za to vreme, Crvenkapa je trčala kroz šumu sakupljajući cveće, a kad je sakupila toliko da više nije mogla da drži u ruci, setila se svoje bake i krenula prema njoj.

Bila je iznenađena kada je videla da su vrata njene kuće otvorena, a kad je ušla u sobu, imala je tako čudan osećaj da je sebi rekla: "Koliko se neprijatno osećam danas, a ponekad toliko volim da budem sa bakom". "Dobro jutro", ali nije dobila odgovor. Pa je otišla do kreveta i povukla zavese. Tamo je ležala baka sa čaršavom navučenim preko lica i izgledala je veoma čudno.

"Bako", rekla je, "zašto imaš tako velike uši?"
"Da te bolje čujem, dete moje", bio je odgovor.
"Ali, bako, zašto imaš tako velike oči?", pitala je Crvenkapa.
"Da te bolje vidim, draga moja."
"Ali, bako, zašto imaš tako velike ruke?"
"Da te bolje zagrlim”
"Ali, bako, zašto imaš tako velika usta."
"Da te bolje pojedem!"

A vuk je, kad je to rekao, skočio je iz kreveta i progutao Crvenkapu.

Kad se najeo, ponovo je otišao leći u krevet, zaspao i počeo glasno hrkati. Lovac je upravo prolazio pored kuće misleći da baka inače ne hrče tako jako. "Moram da vidim da li joj treba nešto", pomisli on.

Ušao je u sobu i kad je stigao do kreveta, ugleda vuka kako leži u njemu. "Nalazim te ovde, stari grešniče", rekao je. "Dugo te tražim." Tada, baš kad se spremao da ga ustreli, palo mu je na pamet da je vuk možda progutao baku i da bi i dalje mogla da se spase. Lovac je odlučio da ne puca u vuka iz svoje puške, ali je zato uzeo makaze i počeo da seče stomak uspavanog vuka.

Kada je makazama napravio dva reza, ugledao je malu crvenu kapu kako strši. Zatim je napravio još dve posekotine, a devojčica je iskočila van, plačući: "O, kako sam se uplašila. Tako je mračno u vuku." Nakon toga, stara baka je takođe izašla živa iz vuka, ali je jedva mogla da diše. Crvenkapa je, međutim, brzo pronašla kamenje kojim su napunili vučiji stomak. Kad se probudio, želeo je pobeći, ali kamenje je bilo toliko teško da se odjednom srušio i pao mrtav.

Tako su svi troje bili veoma srećni. Lovac je skinuo kožu s vuka i odnio kući. Baka je pojela kolač i popila vino koje joj je donijela Crvenkapa i brzo ozdravila, a Crvenkapa je pomislila: "Dok sam živa, kad mi majka to zabrani, nikad neću sići sa staze i trčati u šumu."

Beleška braće Grim

Posljednja izjava male Crvenkape se odnosi na to da je, jednom kada je Crvenkapa ponovo nosila baki kolače, srela drugog vuka koji je razgovarao s njom i pokušao da je uveri da siđe sa staze i uđe dublje u šumu. Crvenkapa je, međutim, bila oprezna i samo nastavila dalje da hoda prema bakinoj kući. Rekla je svojoj baki da je srela vuka i da joj je rekao "dobro jutro", ali sa tako zločestim pogledom u očima. Da nije bila na stazi, bila je sigurna da bi je pojeo.

"Pa," rekla je baka, "zatvorićemo vrata da ne uđe." Ubrzo je vuk pokucao i viknuo: "Otvori vrata, bako, ja sam, Crvenkapa, i nosim ti kolače." Ali nisu progovorili ni otvorili vrata, pa je sivodlaki vuk napravio dva ili tri kruga oko kuće i konačno skočio na krov. Nameravao je da sačeka da Crvenkapa uveče krene kući i da je pojede u tami šume. Ali baka je videla šta mu pada na pamet.

Ispred kuće je bilo veliko kameno korito, pa je rekla detetu: "Uzmi kofu, Crvenkapo. Juče sam napravila neke kobasice, pa uzmi vodu iz šerpe u kojima sam ih kuvala i istresi u korito." Crvenkapa je nosila vodu sve dok velika jama nije bila posve puna. Zatim je miris kobasice došao do vuka, on je njušio odakle dolazi miris, i na kraju je tako jako izvio vrat da više nije mogao da se drži na nogama i počeo je da klizi. Skliznuo je s krova pravo u veliku jamu i utopio se. Tako je Crvenkapa srećno otišla kući i više joj niko nije mogao naštetiti.

Razgovarajmo

Popričajmo malo o bajci i lekcijama koje deca mogu da nauče iz nje:

Kad ga je upoznala na putu, Crvenkapa je rekla vuku kuda ide i šta radi. Mislite li da je to bila dobra ideja? Zašto?
Da je Crvenkapa odbila da kaže vuku kuda ide i šta radi, šta bi mu mogla reći umesto istine, da se zaštiti?
Postoje li druga pitanja koja stranci ponekad mogu postaviti, a koja mogu da budu opasna za decu?
Kad bi moglo da bude u redu da nekom kažete svoje ime, adresu ili kuda idete?
Da li stranac uvek izgleda dlakavo, sa velikim rukama, velikim zubima i velikim očima, poput vuka?
Ako je osoba dlakava, sa velikim rukama, velikim zubima i velikim očima, da li bi je se trebali plašiti?
Kako mislite da biste mogli znati da li je osoba dobar stranac ili zločest?
Majka je po Crvenkapi poslala tortu njenoj bolesnoj baki. Da li ste se ikada brinuli o nekome ko je bolestan? Šta ste učinili da se bolesna osoba oseća bolje?