Ivica i Marica je priča koju su napisala braća Grim. To je priča je za decu o bratu i sestri koje su roditelji ostavili u šumi, njihovoj avanturi sa lošom vešticom u kući od bombona i povratku kući.
Nekada davno u šumi je živeo siromašni drvoseča. Imao je dvoje dece, Ivicu i Maricu. Sa njima je drvoseča živeo u maloj, slabašnoj kolibi, a nedavno je izgubio i ženu, pa je odlučio da se ponovo oženi da bi njegova deca odrasla sa majkom.
Ali drvoseča je izabrao lošu drugu ženu koja nije brinula o deci i često se svom mužu žalila na njih. Rekla bi mu da u kući nema dovoljno hrane za sve njih, da imaju i previše usta da hrane, pa bi bilo najbolje da ih se reše. Drvoseča nije hteo ni da čuje za to, ali žena ga je stalno gnjavila i gnjavila. Rekla mu je da bi bilo najbolje da odvedu decu daleko u šumu, gde neće moći da pronađu put do kuće. Ko zna, možda ih tamo neko pronađe i obezbedi im drugi, mnogo bolji dom.
Posle mnogo ubeđivanja, drvoseča je odlučio da posluša svoju ženu. Kada su deca otišla na spavanje, još jednom su se složili oko plana "Ivicu i Maricu ćemo odvesti duboko u šumu, tako da neće znati kako da pronađu put do kuće!", govorili su misleći da deca spavaju.
Ali Ivica i Marica nisu spavali, pa su čuli njihov razgovor. Maricu je šuma jako plašila, pa joj je brat rekao: "Ne brini, Marice, ako nas ostave u šumi, nekako ćemo pronaći put do kuće." A onda se Ivica iskrao iz kuće, napunio džepove kamenjem i ponovo se vratio u krevet.
Sledećeg jutra drvoseča je konačno poslušao ženu i odveo svoju decu u šumu. Čim su ušli malo dublje među drveće, Ivica je počeo da izbacuje kamenčiće iz džepova. Hodali su jako dugo, a onda je drvoseča nešto rekao i otišao, ostavljajući Ivicu i Maricu same među drvećem.
Ivica i Marica stajali su sami u šumi dok nije pala noć. Marica se jako plašila mraka, pa je počela tiho da plače, a Ivica ju je tešio, pokušavajući da bude hrabar za svoju sestru. "Ne plači", rekao joj je, "čak i ako se otac ne vrati po nas, naću nam put do kuće."
Odjednom se na nebu pojavio veliki, sjajni mesec. Mesečina je bila toliko jaka da je Ivica jasno video kamenje koje je bacao iza sebe dok je hodao prema šumi. Zgrabio je sestru za ruku i poveo je kući.
Kad su stigli kući, Ivici i Marici je već bilo hladno, ali su bili srećni što su konačno došli kući. Umorni, odmah su se uvukli u svoje krevete i slatko zaspali.
Sledećeg jutra, kada se maćeha probudila, u očaju je shvatila da su Ivica i Marica kod kuće. Pobesnela je i zaključala decu u sobu, a zatim je naredila mužu da ih odvede nazad u šumu. Siromašni drvoseča pokušao je da se pobuni, ali je ženin bes bio toliko velik da nije mogao da progovori ni reč.
Sledećeg jutra drvoseča je ponovo uzeo svoje dvoje dece i odveo ih u šumu. Pre nego što su otišli, Ivica je uzeo tvrdi hleb sa stola i čim su ušli u šumu, počeo je da mrvi komade ostavljajući za sobom put. Ivica je mislio da će na ovaj način ponovo d pronađe put do kuće ako ih otac ostavi u šumi, ali nije znao da su ih ptice pratile i jele hleb koji je Ivica bacao.
Drvoseča je drugi put ostavio decu u šumi. Nakon što su ostali sami, Ivica je pokušao pronaći mrvice hleba. Bio je tužan kad je video da ih nema. Brzo je pala noć i Marica je opet počela da plače. Bila je gladna, pa joj je Ivica rekao da se ne brine, jer će se on uvek pobrinuti za nju. Ipak, plašio se mračne šume. Činilo mu se da su senke drveća čudovišta i da ih neko stalno posmatra. Brat i sestra su se zagrlili pored velikog drveta i tako su dočekali jutro.
Čim je dan osvetlio šumu, Ivica i Marica su počeli da lutaju. Tražili su put do kuće. Ali šuma je bila velika, pa brat i sestra nikako nisu mogli da nađu svoj dom. Udaljili su se od svih puteva i na kraju su se potpuno izgubili. Ubrzo su postali jako gladni i umorni, ali onda su odjednom ispred sebe ugledali neobičnu kolibu. Kad su prišli, shvatili su da je napravljena od čokolade, keksa, bombona i ukusnih preliva!
Ivica i Marica odmah su počeli da jedu bombone sa kuće. Bili su jako gladni pa su uživali u svakom zalogaju. Bili su toliko zaokupljeni hranom da nisu ni primetili kada se starica prišuljala.
"Zašto jedete moju kuću?" upitala ih je. Ivica i Marica su prestali da jedu i samo su uplašeno gledali staricu. Ali nasmešila se i pozvala ih u svoju kuću.
Ivica i Marica ušli su u kuću od bombona. Nisu znali da je to veštičina kuća koja je decu mamila slatkišima i tako ih lovila u zamku. Veštica je zatvorila Ivicu i Maricu jer je volela da jede malu decu. Odlučila je da pojede Ivicu, a Marica da joj bude sluga jer je vještica već bila stara i nije mogla dobro da vidi, pa nikada nije mogla dobro ni da očisti svoju kuću.
Pre nego što je krenula da kuva Ivicu, veštica je htela da vidi koliko je Ivica debeo. Pošto joj oči nisu služile dobro, osetila je njegove tanke ruke i rekla: "Ti si samo kost i koža, Ivice! Moram da te ugojim pre nego te pojedem!"
I tako je veštica prisilila Maricu da kuva i čisti, a Ivicu da jede. Ivica se gojio sve više i više, pa su se on i sestra plašili da bi veštica uskoro mogla da skuva i pojede Ivicu. Tako je Marica uzela kost od kokoške, i svaki put kad bi veštica otišla da proba njegovu ruku koliko se ugojio, umesto ruke bi joj pružio kost. "Previše si mršav!" veštica bi vikala svaki put kad bi dodirnula Ivicu, a zatim bi mu dala još hrane da se goji još više.
Jednog dana veštica se umorila od čekanja, pa je naredila Marici da upali peć na kojoj će kuvati Ivicu. Marica je zapalila veliku vatru, ali kada ju je veštica pitala da li je vatra dovoljno velika, rekla je da ne zna. Veštica se naljutila i sama otišla da proveri vatru, pa kada se nagnula, Marica ju je gurnula u peć. Bio je to kraj stare veštice.
Ivica i Marica konačno su bili slobodni. Uzeli su blago koje je veštica krila u čokoladnim jajima i krenuli prema šumi. Nakon što su hodali dva dana, videli su oca kako luta šumom i plače. Bio je presrećan što vidi svoju decu. Potrčao im je u zagrljaj i kroz suze rekao da im je maćeha umrla, pa sada mogu mirno da se vrate kući.
Ivica i Marica zamolili su oca da im obeća da ih više nikada neće ostavit, a on je obećao da će odsada deca imati najboljeg oca na svetu. U znak zahvalnosti, deca su mu poklonila blago koje su pronašli u čokoladnim jajima. Otac više nije morao da seče drva i svi su živeli lepo i srećno do kraja života.
Copyright: Informativka d.o.o., Godina izdanja: 2021.